plasta
101ՍՏԵՂԾԻՉ — (ծչի, չաց.) NBH 2 0744 Chronological Sequence: Unknown date, Early classical, 5c, 6c, 8c, 10c, 11c, 12c գ. πλαστής, πλάσας, κτιστής, ποιητής plasta, fictor, fingens, formans, factor, creator. Ստեղծող. արարիչ. հաստիչ յոչէից. *Միթէ ասիցէ՞… …
102aplastarse — De a y plasta , de plaste . (vpr.) [fig.] V. Aperrarse1 …
103rogulje — rògulje ž pl. tantum DEFINICIJA drveno rašljasto oruđe, ob. s dva roga, za skidanje sijena s plasta i bacanje stoci i sl.; vile, roglje ETIMOLOGIJA vidi rog …
104adoracija — adorácija ž DEFINICIJA 1. pov. u Rimskom Carstvu (kraj 3. st.) ceremonija u kojoj podanik klečeći ljubi rub careva plašta 2. pov. umj. a. u antičkim prikazima klanjanje božanstvu, vladaru ili heroju b. u ikonografiji, poklonstvo pastira ili Triju …
105plast — plȃst m <G plásta, N mn plástovi> DEFINICIJA 1. onoliko složena sijena koliko se može nositi na vilama ili u rukama 2. v. stog, usp. kamara FRAZEOLOGIJA tražiti iglu u plastu sijena tražiti nešto što je teško ili nemoguće naći ETIMOLOGIJA… …
106plašt — plȃšt m <G plášta, N mn pláštevi> DEFINICIJA 1. odjevni predmet kojim se zaogrće povrh ostalog odijela (u svečanim prilikama ili pri obredima); ogrtač 2. zaštitni, vanjski sloj; omotač [ozonski plašt; plašt mikrofona; olovni plašt (u… …
107potovariti — potòvariti svrš. <prez. potòvarīm, pril. pr. īvši, prid. trp. potòvaren> DEFINICIJA 1. (što) staviti sav tovar (ob. od više komada) na neku površinu koja je uzdignuta ili preko kakvog drugog tovara 2. (koga, što) zatrpati koga kao teškim… …
108torero — torȇro m DEFINICIJA 1. skupni naziv za sve koji sudjeluju u koridi (pikador, matador) 2. borac koji u koridi pred bikom izvodi spektakularna propuštanja igrom crvenog plašta ETIMOLOGIJA šp. torero …
109vodilja — vòdīlja ž DEFINICIJA 1. ona koja vodi, ob. u atributskoj službi, uz imenice [misao vodilja; zvijezda vodilja] 2. mat. krivulja po kojoj klizi izvodnica plohe kada je izvodi [kružnica je vodilja plašta cilindra]; direktrisa, provodnica, ravnalica… …
110gološkržnjaci — golòškržnjāci m mn <N golòškržnjāk> DEFINICIJA zool. podred puževa bez ljušture i plašta (Nudibranchia) ETIMOLOGIJA golo + v. škrge …
